Selenča, društvena mreža bezbrižnog odrastanja

Naselje Selenča, sam obod grada tik uz atare i završni brojevi ulice Gruje Dedića u Somboru. Ulaz zgrade u kojoj sam živeo bio je prvi u nizu od ukupno četiri. Da bi dosegao ulazna vrata zgrade, morao si da pređeš uspon sačinjen od sedam širokih stepenika. Nama one nisu bile izazov, u dva poletna koraka bili bismo na samom vrhu.

Zbog činjenice da je u drugom po redu ulazu, na broju četrdeset živelo najviše roditelja, stepenici tog ulaza bili su mesto okupljanja tokom letnjih raspusta, poput kamene česme, fontane, pod hrastom u parku ili namrgođenog spomenika. Kao za neku važnu utakmicu, i za te stepenike tokom letnjih raspusta koji su podsećali na tribine – tražila se karta više. Ukoliko zakasniš na ivent1, ostaje ti jedino da se nasloniš na zid ulaza i na nogama dočekaš kraj večeri ili da se udaljiš par koraka i sedneš na komšijinog belog golfa “dvojku”, koji nam je služio kao pomoćna klupa jer je komšija siguran sam – u potpunosti zaboravio da poseduje auto, nije ga palio čitavu deceniju. Korov koji ga je prekrio po istom paternu po kojem bršljan prekrije zid na severnoj strani kuće, potvrđuje to.

Uz obavezno prisustvo suncokreta, semenki zamotanih u fišek na špic koje smo nesebično šerovali2, stepenici su bili gusto načičkani buljukom3 rasčupanih klinaca koji su danonoćno jurcali za loptom, starijih derana koji su se momčili i bili važni jer su stariji od nas, par pasa pod protektoratom svih stanovnika četiri ulaza koji su do neiznemoglosti trčali i lajali čim ugledaju far auta na putu koji se prostirao nedaleko od ulaza. I naravno – njih. Devojčica, devojaka, težnji i fokusa naših svakodnevnih dokazivanja, preplanulih i okupanih talasima leta. Mirisale su na spokoj odrastanja, blagih akcenata cvetnih nota kojima smo se dodvoravali ne bi li od njih ubrali po koji lajk4. Sva od njih, bila je po jedna simpatija iz senke. Snovi koji su nas čekali nakon druženja bili su lepši ukoliko bismo u njih poneli i po koji osmeh i pogled nasmejanih zenica koji nam je bio upućen sa trećeg ili četvrtog stepenika.

Sladunjave, komične, poletne pikanterije, po koja pohvala, bezazleni tračevi vezane za događaje koji su prethodili danu na izmaku, odnosno događaje koji tek treba da se dogode u danima ispred nas. Sve to uz obilje smeha vic mahera koji su terali na smeh i pre nego što ispale neku foru iz rukava. To je bio fid5 našeg odrastanja, oglasna tabla na kojoj si mogao jedino da se informišeš o ljudima oko sebe i da istovremeno ukradeš poneki trik od mangupa koji su od nas bili stariji za po koju godinu iskustva. Direktne poruke prenosile su se usmeno, uz obavezan pogled u oči primaoca bez potrebe da verno proveravaš da li je poruka sinovana6 ili ne. Svaka je bila.

Bila je to naša mala društvena mreža bezbrižnosti u kojoj se nisu slali i prihvatali zahtevi za prijateljstvo. Popularnost, engejdžment7 nisu se merili brojem pratilaca, brojkama sviđanja, isforsiranim sadržajem po storijima8.

Hešteg9 detinjstvo.

ivent1 – događaj, dešavanje
šerovali2 – delili
buljukom3 – mnoštvom
lajk4 – sviđanje
fid5 – početna stranica, zid na socijalnoj mreži
sinovana6 – pročitana
engejdžment7 – angažman na društvenim mrežama sa ciljem većeg dosega do ciljne grupe
storijima8 – objavama kraćeg vremenskog trajanja
Hešteg9 – taraba modernog vremena (#)

484
484

2 komentara na “Selenča, društvena mreža bezbrižnog odrastanja”

  1. Avatar
    Manda says:

    Bravo za tekst! 😉

Ostavi komentar

Your email address will not be published. Required fields are marked *