Putem juga Italije, vina i maslina zatvorenih očiju

Uz neophodnu količinu mašte, svako od nas može dopreti do oblaka i biti putnik sveta, ispunjavajući omiljeni braon kožni kofer stikerima koje će godinama asocirati na korake kojima smo upoznavali ulice udaljenih metropola i mesta koja su jedva primetna u atlasu, ali u sebi kriju čarobne i nesvakidašnje posebnosti.

Sa svakog putovanja sa kojeg sam se vratio, najupečatljivije utiske formirale su slike iz prikrivenih i gotovo neprimetnih mesta koja u startu nisu mnogo obećavala. U tome i jeste štos. Faktor apsolutnog iznenađenja, nenadanja a u isto vreme i “ostavljanja bez teksta” je ključan za sve u životu. Vremenom shvatiš da takvim mestima počneš da težiš. I ne samo njima. S godinama nam je parametar za takvim radostima lišenim materijalnosti sve izraženiji. Makar je kod mene takav slučaj.

Putovanje sa kojeg sam se upravo vratio nije zahtevao pasoš od kojeg se obično ne odvajamo kada putujemo i neretko nekoliko puta dnevno proveravamo da li je na mestu gde bi trebao da bude. Ovo putovanje je bilo lišeno formalnosti, utvrđivanja identiteta i pravdanja carinskim sužbenicima da sa sobom imamo samo lične stvari, ali osećaj nelagode i strepnje u takvim situacijama, ma koliko puta prošli kroz njih – uvek je prisutan. Kofer je bio zatvoren “na mišiće”, a u njemu pregršt mašte, slobode i ushićenosti. Znao sam da će to biti jedina prilika ove godine za promenom sredine. Morao sam maksimalno da iskoristim tu činjenicu. Jedno takvo mi je ove godine bilo preko potrebno.

“Last minute” ponuda za destinaciju po želji uz besplatne milje? Nisam ni potvrdio rezervaciju a već sam bio nadomak terminala čekajući da na razglasu od strane nežnog uniformisanog ženskog glasa čujem informaciju da je ukrcavanje u toku. “Duty free” mi ovog puta nije bio ni malo zanimljiv, čini mi se da sam ga u širokom luku zaobišao.

Fascinaciju koju gajim prema Italiji je teško definisati. Količina razdraganosti na samu pomen reči “Italija” može se uporediti sa ekspresijom dečijeg lica kojeg su roditelji odveli na kirbaj sa obaveznom pauzom ispred štanda sa svilenim i karamel bombonama proverenog, kvadratnog oblika. Ta fascinacija ne jenjava ni danas i ulazi u drugu deceniju. Poprilično sam se nagledao njenih pogleda a opet sam ih iznova željan. Oni su nakon sada već davne prve posete od školske simpatije, merkanja na malom i velikom odmoru i stidljivih šetnji u parku prerasli u istinsku ljubav u kojoj je balast između crnog i belog u savršenom tonusu. Eto, možda sam i uspeo da definišem.

Let preko Jadrana i predivnog arhipelaga u čijem srcu se nalazi Hvar pa dalje preko Barija vodio je ka Siciliji. Kalabrija, Palermo, Mesina, Taormina. Jug Italije, put vina i maslina. “Terra promessa” definitivno. Svaka regija ove zemlje prepuna je svojih specifičnosti, lokalnih dijalekata, recepata i običaja. Sicilija u poređenju sa drugim regijama ipak na svom štandu noćnog bazara u ponudi ima čitav asortiman tradicije prožete dugom istorijom na koju su žitelji ovog ostrva reklo bi se i više od granica zamislivog ponosni.

Dama čije bore otkrivaju njenu vremešnost od preko milion godina, i dan danas brine lokalno stanovništvo povremenim promenama raspoloženja. U svom podnožju nudi izobilje grožđa, narandži i pistaća i ne odaje utisak da se gore na vrhu njena ćud menja. Njeno ime je Etna. Graciozni pogled ka njoj, i celom vencu planina koje su srasle sa njom iz doline “Piano Provenzana” objašnjava činjenicu zašto je ona povrh svog nepredvidivog karaktera i dalje ponos i kulturna baština cele nacije.

Zalazak Sunca. Zvuci talasa koji neprestano miluju napukle stene. Na moje rame sleće jato mirisa Sredozemlja. Pružam im dlan desne ruke. Neke esencije tog jata sleću na njega i istog časa se urezuju u svaku od pora. Znam da će isčeznuti ukoliko večeras. Ali bez tog suvenira nisam želeo da otvorim oči i vratim se u današnji dan.

Duboko uzdahni. Spakuj kofer. Ostavi pasoš u ladici. Zatvori oči. Uzleti. I bićeš tamo gde želiš.

472
472

2 komentara na “Putem juga Italije, vina i maslina zatvorenih očiju”

  1. Avatar
    Ermina says:

    Kod nas guzvica. Poceli radovi za preseljenje ureda, tako da sam brzinski citajuci ovaj tekst mislima malo lutala po Italiji 😊
    Dok ne bude i fizicki, ova zadnja recenica teksta ce se savrseno uklopiti 😊

    1. Milan Vraneš

      Draga Ermina – dogodine idemo zajedno, ništa avion – jedna avanturistička tura kolima, Italija se tako degustira! 😉

Ostavi komentar

Your email address will not be published. Required fields are marked *