Igra reči umesto igrački…

Pišem, piskaram, u svojstvu hobija, službi strasti. Reč umesto igračke, moj je lajt motiv.

Pisanje, igra reči, potreba da na papir prenesem misli koje se naprasno zadese u glavi ili ih nosimo u sebi uvek je bila prisutna u meni, od malena. Načujem po koju reč na ulici. Ili je već nosim u sebi. Krenem da se igram sa njom. Pišem. Formiram tekst. Na kraju ga objavim.

Strast prema rečima otkrio sam još u ranim srednjoškolskim danima, putem pismenih sastava koji su počeli da oblikuju i dalje razvijaju stil pisanja koji je u svojoj osnovi ostao nepromenjen, sa razlikom da sam u godinama koje su iza mene naučio par novih reči i prošao po koju školu koja nam menja poglede na svet i uobličava naš karakter.

Osobe kojima “poturam” svoje paragrafe na čitanje dugi niz godina kažu za te iste paragrafe da su lišeni današnjice, tendencija koje su nam nametnute i čiji smo savremenici i koji nas sve više udaljavaju od samih sebe. Takođe, kažu da im pojedini paragrafi stvaraju slike sa kojima se poistovećuju, da su “špricani” sladunjavim notama, sa odlikom da probude neke usnule uspomene i podsete nas na neke stari, ispravne životne vrednosti od kojih smo usled dinamike života po malo udaljili i poturili ih pod tepih.

Dok pišem vreme staje, zvuke ne čujem. Samo misli koje naviru, i reči koje se gurkaju ne bi li se našle već u prvom paragrafu. “Reč umesto igračke”, lajtmotiv je koji me prati još iz srednjoškolskih dana.

U toku 2021. godine u planu je prva štampana publikacija kraćih proznih priča a neke od njih možete pročitati na blogu “Magacin reči”.