Ona, satkana od tri predvorja posebnosti

U bilo koju od njena tri predvorja da kročiš, na tom putu ćeš preći preko jedne od reka prepoznatljivim po gustim šumama koje niču tik uz obale. I tada ćeš znati da si ušao u novo predvorje koje svojim posebnostima naizgled liči na ono prethodno, a u stvari je u potpunosti drugačije. Duboko se nastanila u svakoj pori kože koja iznova otkriva vijugave staze i puteljke koje me na kraju svog puta upoznaju sa novim, neistraženim predelima i upoznaju sa tradicijama koje koje nisam mogao da razumem u potpunoj meri dok sam bio dečak koji je jurcao po avliji. S godinama je sve više ceniš, počinješ shvatati da su neke postavljene norme prošlosti ipak opstale i do danas, jer su građene na temeljima tradicije koja je počela nažalost da se kruni poput klipa kukuruza. Patina bronzane note, koja se s vekovima počela stvarati umesto bora, savršeno joj pristaje, tačnije – Ona ume da je nosi.

Generacijama unazad, usled prijateljskog rivaliteta tri tima istog početnog slova, mnoga pitanja prenosiće se na nove naraštaje kojima će biti usađivan gen da njihova ekipa prikazuje ipak najlepršaviju igru. I upravo taj neformalni rivalitet i daje draž svemu, povod da se iznova dokazujemo. Da li su vina sa severa i peska pitkija od onih koja se toče po rasutoj niziji Fruške gore, čiji tamburaši najmanje zakidaju na pesmama kada noć na salašu uveliko zagazi u drugo poluvreme, ko uzgaja bolju papriku za kulen u hurki, čija crnica je blagorodnija, na kojoj čardi su šaran ili riblja čorba ukusniji ili pak – više ili manje mleka u završnoj fazi produkcije čvaraka. Samo su neka od njih, a odgovori se nalaze u nama, u subjektivnom mišljenju.

Opevana je u mnogo većem volumenu od drugih, to je činjenica, vekovima je neiscrpni izvor stvaralaštva, odgojila je i izvela na životni put mnoge velikane koji su joj bili dostojni ambasadori šireći Njenu posebnost i van granica triju predvorja. Neretko koristeći sleng koji se urezao po popločanim trgovima gradova, varošica, palanki i postao neslužbeni govor, zahvaljujući uticajima različitih kultura koje je Ona uvek umela da ugosti, a nakon toga i da usvoji gledajući podjednako na svako čedo, i to je ujedno jedna od glavnih specifika Njenog karaktera.

Da li je Ona lepša u ciči zime ili preplanulom letu, nikada se nisam trudio da je na taj način posmatram. Salaš sa ožalošćenim đermom u prohladnoj izmaglici, okružen atarima prekrivenim snegom do članaka, ili gaz po obali jedne od mnogobrojnih reka, po vijugavoj duži gde talasi prestaju da zapljuskuju obalu i ostavljaju vlažne obrise na pesku. Na koju god stranu sveta da zabaciš pogled poput prepredenog alasa, razglednica se crta sama. Štand na kojem se nalaze, pažljivo sortirane, pristižu iz svih krajeva, visoravni, skrivenih kutaka, nizija, različitih dijalekata i slepih ulica u koje mnogi ne zalaze a upravo u njima mogu u potpunosti oslušnuti puls i da spoznaju Njenu pravu dušu u koju je nesebnično spremna da primi svakog. I onda, kada je jednom istinski zavoliš, iznova se trudiš da je impresioniraš, smišljaš nove trikove i tačke visokog trapeza kako bi ta veza sve više jačala.

Ona… Moja Vojvodina.

312
312