Kula zidana špilom taze otpakovane istrajnosti

Period na samoj međi dva godišnja doba, u centralnom magacinu bescarinske zone. Kula od karata, usred atara stoletnje, blagorodne crnice koju topli, nečujni lahor1, naizgled dobroćudnog karaktera miluje po temeljima u nadi da će posle par požudnih dodira na kraju kolena ipak zaklecati, a kula se urušiti u sebe, poput kontrolisane detonacije na daljinu, unapred isplanirane do sitnih tančina2.

Objektiv danima stacioniranog, ratnog reportera u neprijateljskoj zasedi improvizovanog rova sa bezbedne udaljenosti ipak nije zabeležio željeni čin, kadra da izveštaj bude potpun nema – izostao je. Odlučna namera vetra severne strane sveta3 čija brada podiže iglu kompasa uvek nagore – doživela je potpuni fijasko. U temelju kule, nalaze se najfiniji pergamenti duša i dobrota lica koju je od malena nastanjuju. I temelj, isklesan od antičkih stubova istrajnosti koja je u određenim periodima bila toliko izražena da bi postajala deminutiv same sebe.

Krhka, nesigurna na prvi pogled, poput korica knjige čija ilustracija ne odaje utisak da u ruci držimo štivo koje će nas iznenaditi i naprosto “oduvati”. Ali, ispod omotača, nalazi se pregršt atributa otporne građe i vezivnog tkiva, pažljivo formiranih u cementnu, milenijumsku celinu, poput one koja je korištena za jedan zid istoka, čiji obrisi se kažu – mogu nazreti iz orbite.

Od trena prizemljenja na tlo postojanosti, prećutni dogovor zvezda iznad nas i poverene uloge života, namenio nam je po jednu kulu potpuno rasformiranu, sa kartama koje se nalaze u neotpakovanom špilu koji miriše na taze4 ofset štampu. Svako od nas je slaže, podiže, prekraja kako misli da je najlakše, najbezbolnije, ponekad ne prateći uputstvo, koje nam je nametnuto, uredno presavijeno nekoliko puta i složeno u kutiji. Poput onog kojeg smo kao deca slepo sledili nakon što smo otvarali žumance jajeta koje i dan danas ima status globalnog fenomena. Neretko je lično nahođenje, intuicija uz potpuno odstustvo uputstva oblikuje stamenije i odvažnije po kojoj se na trgu i fešti svih krovova njen, od biber crepa, ipak lakše uoči od drugih.

Neke kule blede kako dani prolaze, onima koji vrede – vetar ništa ne može.

lahor1 – povetarac
tančina2 – detalja
severne strane sveta3 – severac
taze4 – svežu

125
125