Godina mode u potpunosti rasformiranog kaputa

Godina kojoj je umesto znaka raspoznavanja bilo potrebno svega dva broja koji se jednakim nizom ponavljaju i upravo smo je zbog te simbolike čekali praveći iznova planove kojima ćemo težiti. Izgledalo je da će upravo ti brojevi vezani mašnom od damasta na poprečne pruge ispod jelke, poput onih milenijumskih koji su nas uveli u novi vek biti sjajan poklon i uvertira za dvanaest segmenata novog početka. Ti planovi nastanu obično uoči katoličkog Božića uz mirise cimeta napisane isključivo na prvoj strani rokovnika kojeg smo dobili na poklon kao u svrhu promotivnog materijala. Na njegovim koricama je zlatotiskom ispisan broj godine koja stupa na snagu par trenutaka nakon vatrometa i dobro poznatih melodija koje se uz mnoštvo decibela viore sa komšijskih prozora. Ispostavilo se da je kombinacija tih preslikanih brojeva daleko maleroznija od ona dva, opšte priznata, od davnina zavedena u knjigu sujeta pa su ih zbog lošeg glasa mnogi hoteli izostavili iz svoje ponude.

Sredinom prvog poluvremena na stadionu nižerazrednog oktobra, u duelu dve ekipe bez rezultatskog značaja iz prikrajka sufliram sudiji da je došlo vreme za izmenu iako na klupi nema rezervnih igrača. Nastavak sa igračem manje? S obzirom da je rezultat odavno pao u drugi plan – rizik od gubitka bodova i odlaska u zonu ispadanja na tabeli više nije važan. Posmatrano kroz prizmu brojki, ova godina još ima fore, neka mršava dva meseca do isteka roka upotrebe. Odlaskom u svlačionu, na prinudni tuš, napuštajući travnjak terena – ona je za mene završila sezonu.

Jesen na izmaku, svršeno leto i pozno parče proleća ove sezone nisu nosili modele iz izloga koji mi obično uspore korak i skrenu pažnju na kroj obasjan podnom rasvetom i koji se savršeno stapa sa konturama lutke, bez greške ušminkane još u fabrici. Jesen je nagoveštavala da će se na reviji pojaviti u modelu veselih tonova i krupnog štepa. Zakazala je u potpunosti pošto je pistom prošetala u kolekciji iz izbledele Burde. Pronašao sam tanku nit na njenom kaputu, tik ispod revera i počeo užurbano da je vučem ka sebi ne bi li se kaput u potpunosti rašio, nju u potpunosti obnažio i posramio toliko, da bi svojim vitkim nogama što pre pohitala ka garderobi.

Služio sam se čitave godine escajgom koji je u svojoj formi imao izbušen otvor kroz kojeg su oticali najlepši ukusi, dok je čulo ukusa bilo osuđeno na obrise koji su se skupljali po obodu. Ukus žute supe koja se po tradiciji nedeljom služi pre sosa i mesa iz porcelanske činije filigranskih drški sa malim zazorom na poklopcu gde se parkira kutlača bivala je sve prozirnija, uz apsolutno odsustvo rezanaca proizvedenih na mašini koja se pričvrsti na rub stola.

Sama pomisao na poštansko sanduče ume neretko da nas dovede u fazu neprijatnosti jer u njemu ne želimo da ugledamo plavu kovertu ili onu bele boje sa prozorom na kojem piše “poslednja opomena”. Baš iz tog razloga imamo običaj da prvo oslušnemo njegov sadržaj obazrivim pogledom kroz sitne rupice perforirane na metalu pre nego što se osmelimo da izvadimo ključ iz džepa. Poštar koji godinama unazad veštim pokretima kroz zubce zazora “bez koske” gađa stanarske brojeve pismima dobrih i osrednje loših vesti još uvek nije kroz zazor mog sandučeta ubacio katalog koji će mi otkriti novitete i krojeve za kolekciju narednog proleća. Krojeve koji su se nosili u ovoj godini, ni najsmeliji kreatori današnjice neće vraćati u modu kroz dve-tri decenije kao deo retro, “polka dot” kolekcije.

Ovim omažom, povlačim kućni prag na kojem stoji nezvani, pripiti gost, dok će iza tih istih vrata i dalje biti prisutno šenlučenje do kasno u noć, propraćeno muzikom raspoloženja uz obilje špricera pomešanog iz butelja osmeha i pozitivnosti, ne osvrćući se suviše na činjenicu odsutnih rezanaca, pobrkane simbolike i pogrešnih krojeva preuzetih iz izbeledelih Burdi.

422
422