Beg u molska prostranstva…

Muzika u svakoj prilici, na svakom mestu. I po koji ton za dušu dobro uštimane gitare …

Tokom srednjoškolskih dana otpočeo sam romansu sa jednom gitarom koja i traje i danas, čini mi se – uz veću dozu strasti. Uskoro se navršava punoletstvo naše veze koja će trajati dok je nas, u to sam siguran. Bez mnogo toga mogu da zamislim svoj život ali život bez muzike u njemu – nikako. Muzika kao pojam i umetnost me karakteriše i u velikoj meri utiče pozitivno na kreativnost. Dok radim, muzika mora biti deo tog procesa.

Uzimajući u obzir nelogičnost tonova koji nam se u današnjici serviraju u izobilju, zahvalan sam svojoj starijoj sestri koja me još od doba rane mladosti “dojila” muzikom koja i nakon gotovo trideset godina nije izgubila na aktuelnosti. Kada odrasteš na pop roku koji je 80-tih i 90-tih dolazio iz Amerike, zaključno sa vanvremenskim Balaševićem sa kojim sam se prvi put susreo putem kasete za kasetofom koje sam iznova premotavao uz pomoć HB šestougaone olovke – nije ni čudo zašto se ispred mene i dalje nalazi barijera koja ne dozvoljava muzici kratkog daha da dopre do čula sluha.

Dva, tri akorda…

Pesma koja teče vanvremenskim tokom. Jedna od mojih omiljenih, još iz doba rane mladosti. Uz gitaru, osetno drugačija interpretacija u odnosu na originalnu verziju. Oduvek sam je osećao i doživljavao na ovaj način, naročito dok sam je svirao na gitari.