Frekvencija posebnosti

Miris prezrele dunje usidrene na vrhu kredenca, tik uz domaći džem cirkuliše i opija svaki ćošak letnje kuhinje. Par pedalja niže, u utrobi kredenca, položen je milje poput glamuroznog crvenog tepiha, prošaran motivima koji se vežu za Bačku. A na njemu – radio, tranzistor. “Sokoćalo” kako ga je moja baka umela sloviti u samo njoj poznatom slengu. Na to mesto postavljen je osamdeset i neke godine, u veku koji je duboko iza nas, iako se mnogi još uvek nisu prestrojili na kolosek tekućeg. Ta drvena naprava, kaljena proverenom legurom oraha, fino obrađenih ćoškova blagog radijusa poseduje regler valjkaste forme. Do današnjeg dana, obrnuo je na desetine hiljada putovanja oko sveta, a opet – u stanju je da iznova, savršeno, bez greške doplovi do neke nove frekvencije bez tračka šuma i mikrofonije.

Iznova tragamo i težimo ka nekim novim, neistraženim radio talasima čije nevidljive niti u nama bude verovanja da galaksije primitivnosti na čijim planinskim vencima se osvajaju vrhovi materijalnost, nemorala, uz obavezno “bockanje” zastave na kamenitu površinu, kao simbol i potvrda za još jedno ostvarenje želja i ciljeva prolaznosti. Srećom, postoje signali duboko nastanjeni u posebnim pregradama duša onih koji teže ka običnostima. Takve duše – osetne su samo ukoliko posedujemo posebnu moć da pogledom “zagazimo” duboko ispod površine kože i oslušnemo svaki treptaj raznih intervala koji se ispod nje odvijaju.

Signal tih duša, analogne forme, odašilje beskraj šarma i senzibila, milujući svaku brazdu antene postavljene na najvišljoj tački dvorišta, našeg ličnog etra.

Regler tranzistora okreće se i zaustavlja, dok se kroz zvučnik prekrivenim oker tkaninom gustog tkanja počne emitovati frekvencija posebnosti, koju nismo u prilici da čujemo često, ali svaki put kada pomiluje naš sluh počne da isceljuje i duž čitavih usana formira pravilan, ovalni osmeh za kojim svakodnevno tragamo, koji je sve ređi. Kao da je za njegov pristup neophodna putna isprava sa vizom, ne bi li se kročilo sa druge strane međe uz obavezni preki pogled pograničnog lica.

I onda…

Nakon što se uveriš valjano da sveže otkrivena frekvencija u sebi ne sadrži podmukle i perfidne amplitude, otvoriš oči, a ispred tebe nepomično stoji crvena, uzdužna linija, negde pri kraju načičkane liste gradova ispisanih sitnom, serifnom tipografijom.

I shvatiš… Da se ona nalazi na ničijoj zemlji, na podeoku između dva grada, na upražnjenom mestu.

Iz kredenca uzmeš vosak boje burgundije, kojim su se u prošlosti “štitila” poverljiva i važna pisma, nakapaš po obodima reglera po koju kap ne bi li u potpunosti blokirao dalji hod mehanizma…

Prepustiš se… I dozvoliš da ti frekvencija, koju si otkrio, nadalje bude plezir.

48
48

2 komentara na “Frekvencija posebnosti”

  1. Avatar
    Nataša Mihajlović says:

    Predivno, pomalo surovo objašnjena naša stvarnost… Hvala Milane!❤️

    1. Milan Vraneš

      Hvala ti draga Nale, ostani na “svojoj” frekvenciji! ❤️

Ostavi komentar

Your email address will not be published. Required fields are marked *