Četiri trećine mog svega u mom svemu

Prva sena dobrote koja se nadvila nad krevetom, pevušeći mi pesmice kojih se i danas kroz maglu sećam, čuvajući me oberučke od svih usplahirenih snova, bila je majčina. Prvi savet koji sam dobio, shvatio, razumeo, dospeo je iz topline sestrine duše. Ova priča, posvećena je njima. Majci umesto fotografije sa odbranjenim diplomskim radom ispred fakulteta kako moderni trendovi to nalažu i sestri, oličenju i mernoj jedinici požrtvovanja. Njih dve, oduvek su bile moja najvrednija valuta stabilnog kursa, koju ni vuk sa Vol Strita nije mogao da poljulja i obezvredni usled udara recesija i finansijskih kriza.

Mnogo vetrova poigravalo se našim šeširima. Kilometri puteljaka, strmih nagiba poturali su se sami pod naše odlučne, odvažne korake. Bezbroj sutona, nadvilo se i sputalo naše bistre poglede koji su na koncu istrajali u nameri da ugledaju čistinu horizonta. Pregršt podmuklih udaraca života pretrpeli smo, ali “gong” dvanaeste runde, dočekali smo ipak na nogama, bez bačenog peškira u ring, u prepunoj areni ostrašćenih navijača koji su zdušno bodrili domaćeg borca, pokušavajući da stvore pritisak i utiču na bodovne liste za zapisničkim stolom.

Danas, to je trio, poput onog baskijskog, Barsinog, sa jasnom razlikom da odabir zvučnih imena nije produkt basnoslovnih transfera od čijih cifara sa pregršt nula posle prve brojke ti se zavrti u glavi. Dva krilna igrača i centarfor. Završne pasove delimo kao na tacni, zatvorenih očiju. Znajući tačno gde se ko nalazi, čitavih devedeset minuta. Efikasnost i lepršavost igre, građena je čitavog života, zajedno smo trenirali, grešili, slavili, tugovali, strepeli, nadali se. Po kiši. Suncu. Ciči zime. Žegi leta. Uvek u troje, bez izuzetka.

Kula građena decenijama, u svom sastavu umesto maltera mešanog u “loto” mešalici kako smo je kao deca zvali, sadrži retko vezivno tkivo – uzajamnu brižnost koju vetrovi, strmi puteljci, suton i pomahnitali borac u ringu nisu mogli da ugroze. Kula iz koje napadamo, kula iz koje se branimo, kula koju ljubomorno čuvamo, jer se u njenom dvorištu nalazi bašta retkih pupoljaka toplih boja, čije latice su svakodnevno negovane bezgraničnom količinom međusobne podrške.

Režija i scenario na spiralu za višedecenijski film, poturen nam je u tri primerka, bez prava na dublera. Zahtevao je od nas da do poslednje klapne svaku scenu iznesemo kao ansambl sastavljen od tri četvrtine. To nas nikada nije obeshrabrilo, niti sputalo. Od prve sene, pesmice, saveta, sve do danas – na način posebnih, odvažno su preuzele ulogu poslednje puzle.

Njih dve, oduvek su bile moje četiri trećine. Moj univerzum. Moja molitva.

104
104

Ostavi komentar

Your email address will not be published. Required fields are marked *