Ko reči par, u spomenar…

Rođen januarskog podneva ’86. u Somboru, deceniju i frtalj vršilac dužnosti Novosađanina.

2007. godine sticajem okolnosti uplovio sam u svet dizajna i umetnosti, usidrio se, pronašao svoje mesto pod suncem i zavoleo Novi Sad koji me iznova inspiriše. A lista hobija je s godinama rasla… I dalje raste.

Osnovao sam kreativnu agenciju FusionIdea 2014. godine. Profilisao sam se kroz godine kao UX/UI dizajner, ali sam i dalje ostao u osnovama grafičkog dizajna. Digitalna umetnost mi je postala svakodnevnica, a umetnost u opštem značenju način života.

Ulazim u jedanaestu godinu uspešne saradnje sa “full service” agencijom iz Los Anđelesa u kojoj sam počeo kao freelance dizajner da bi moja pozicija s godinama jačala. Danas art direktor, vizuelni konsultant i vođa kreativnog odseka te agencije a uporedo sa njom kroz svoju agenciju čuvam i negujem dugogodišnje klijente širom sveta.

Pisanje…

Jedan od mnogih hobija koji je prisutan u mojoj svakodnevnici je pisanje. Oduvek pišem, piskaram. Vremenom se broj tekstova počeo uvećavati. Dok pišem vreme staje, zvuke ne čujem. Samo misli koje naviru, i reči koje se gurkaju ne bi li se našle već u prvom paragrafu. “Reč umesto igračke”, lajtmotiv je koji me prati još iz srednjoškolskih dana.

Blog od milošte nazvan “Magacin reči” moj je beg od užurbanosti svakodnevnice, prostor u kojem sam u dubokoj zoni komfora. U toku 2021. godine u planu je prva štampana publikacija kraćih proznih priča.

Načujem po koju reč na ulici. Ili je već nosim u sebi. Krenem da se igram sa njom. Pišem. Formiram tekst. Na kraju ga objavim. Formula je krajnje jednostavna.

Gitara…

Tokom srednjoškolskih dana otpočeo sam romansu sa jednom gitarom koja i traje i danas, čini mi se – uz veću dozu strasti. Uskoro se navršava punoletstvo naše veze koja će trajati dok je nas, u to sam siguran. Bez mnogo toga mogu da zamislim svoj život ali život bez muzike u njemu – nikako. Muzika kao pojam i umetnost me karakteriše i u velikoj meri utiče pozitivno na kreativnost. Dok radim, muzika mora biti deo tog procesa.

Sport…

Sport i težnja ka fizičkoj aktivnosti je prisutna od malena. Dugi niz godina igrao sam odbojku a nakon toga postao sam predsednik i aktivni igrač kuglaškog kluba Vojvodina, sa kojom sam postao prvak države i osvajač kupa u sezoni 2019/20. Dugi niz godina igram tenis, vozim bicikl, planinarim.

Priroda…

Dunav. Vijugavim tokom, nastanio se po obodima Novog Sada, baš po mojoj meri. Novi Sad bez ovakvog dragulja ne bi bio grad specifike kakvim se smatra. Kao da sam mu lično ucrtavao kote korita na karti južne Bačke. Krije pregršt ušuškanih kutaka u kojima je moguća apsolutna izolacija od svakodnevnice, buke pa i samih ljudi, kada je to potrebno. Panonsko more? Definitivno. I više od toga, makar meni.

Ako me sretnete u šumi, livadi, kraj reke ili na planini, znajte da tamo nisam slučajno zalutao.

Životinje…

Ljubav prema životinjama, usađena mi je u gene. Kao mali, išao sam na časove jahanja a na nemoćnu i napuštenu životinju se sažalim i pre nego što je ugledam.

Maša je maltezer, pufnasta frajla stara osam godina i energija koju prenosi na mene svaki put kada je u mojoj blizini je teško objašnjiva rečima. Od prvog dana od kada je kročila u moj dom pa do danas, to je jednostavno bila ljubav na prvo “Av”.

Preduzetnik. Sviram gitaru. Vodim psa u šetnju. Pišem. Živim dizajn. Vozim bicikl. Pevam pod tušem. Udišem Novi Sad. Fasciniran fotografijom. Roker u duši. Igram tenis. Planinarim. Iznova se radujem Italiji. Sledim svoje misli.

Ima toga još…